HR - Ljudski Resursi - Srbija

Hoće li izbeglice iz Ukrajine biti konkurenti domaćoj radnoj snazi

Da li takva situacija može da utiče na radne migracije sa zapadnog Balkana, ali i da popuni „rupe” usled manjka radne snage u Srbiji, posebno u oblasti građevinarstva i zanatskim poslovima? Prema najnovijim podacima, od oko 13.000 izbeglica iz Ukrajine koje su prošle kroz Srbiju, oko 3.200 je dobilo privremeni boravak u zemlji. Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije centra za demokratiju, smatra da je reč o malom broju izbeglica koji bi mogao da ugrozi domaće tržište rada.

– Kada uđu u Poljsku, oni idu dalje, ka Evropi. Zašto bi neko od njih birao da živi u lošijim uslovima, kao što su, recimo, u Srbiji, kada ima priliku da se smesti u razvijenijim zapadnoevropskim državama? Oni nemaju motiv da u velikom broju dođu u našu zemlju niti mogu biti pretnja našoj radnoj snazi – uverena je Bradaševa. Podseća da je prema podacima Evrostata iz 2020. godine, 40.872 građanina Srbije dobilo boravišnu dozvolu za sve zemlje EU, dok je takvih Ukrajinaca bilo 601.227.

– To samo pokazuje da su i pre rata u Ukrajini, građani te zemlje hrlili u EU. Što bi onda oni sada dolazi kod nas – pita Sarita Bradaš.

Da su izbeglice iz Ukrajine „odlična zamena” za potrebe nedostajuće radne snage koju inače stalno ima zapadna Evropa, a posebno Nemačka, smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

– Evropa dobija neuporedivo obrazovanije radnike, zbog rata u Ukrajini. Izbeglice će predstavljati poboljšanje kvaliteta radne snage u EU, ali će, takođe, biti važna konkurencija radnicima sa našeg podneblja koji se radno iseljavaju u zapadnu Evropu. I ne samo balkanskim zemljama. Jer, izbeglice iz Ukrajine postaće konkurencija i građanima iz nekih članica EU, kao što su Bugarska i Rumunija, koje su izgubile više od dva, odnosno više od četiri miliona stanovnika u dosadašnjem radnom iseljavanju prema zapadu – podvlači Atanacković.

Uveren je i da će Ukrajinci koji ostanu u Srbiji biti zamenjeni svim onim radnicima koji u našu zemlju stižu iz Turske, Indije, Pakistana... Oni su kvalifikovanija radna snaga, a baš takvi su nam najviše i potrebni u građevinarstvu, zanatskim poslovima, pomalo i u poljoprivredi...

– S tim u vezi, možemo da očekujemo da će manje naših građana da se radno iseljava u EU, zbog manje potrebe nemačkog tržišta za novim radnicima, pošto će od sada imati dovoljno izbeglica iz Ukrajine – objašnjava Atanacković.